U ovom tutorijalu naši Archviz stručnjaci daju nekoliko dobrih saveta za kreiranje fotorealističnih rendera u oblasti arhitekture.
1 – Pravilo trećina – kada završite sa kreiranjem 3ds Max scene, upotrebite pravilo trećina da biste podesili kameru, odnosno, ugao snimanja. Pravilo trećina je jednostavno. Potrebno je fotografiju podeliti na tri dela horizontalno i tri dela vertikalno nakon čega treba da izaberete takav ugao kod kog se važni elementi scene nalaze na preseku ucrtanih podelnih linija. Na ovaj način se kreira zanimljiviji raspored elemenata na fotografiji za razliku od centralno postavljenog objekta.
2 – Test renderi – kada radite test rendere smanjite kvalitet rendera kako biste skratili vreme trajanja rendera. Kod Bucket image samplera min i max podesite na vrednost 1, noise threshold na 0.01. U parametrima globalnog osvetljenja Irradiance mapu podesite na Ver low, Light cache na vrednsot Subdivs 500.
3 – Radite sa velikim scenama – Za renderovanje ogromnih 3d Max scena, poput gradova, podelite scene na različite oblasti i sačuvajte ih kao zasebne 3ds Max fajlove. Zatim ih rendrujte sve zajedno. Za spajanje scene koristite Xref objekte ili scene – tako ćete efikasnije raditi na odvojenim celinama u slučaju da budu neophodne izmene neke od njih. Kada su podeljene po oblastima, svaka scena će sadržati manje geometrije i računar će je lakše podneti.
[av_image src=’https://archvizmasters.com/wp-content/uploads/2018/04/3d-max-kurs-modelovanje-vray-rendering-arhitektonska-vizualizacija.jpg’ attachment=’565′ attachment_size=’full’ align=’center’ styling=” hover=” link=’page,57′ target=” caption=” font_size=” appearance=” overlay_opacity=’0.4′ overlay_color=’#000000′ overlay_text_color=’#ffffff’ copyright=” animation=’fade-in’ av_uid=’av-6qwr3′ admin_preview_bg=”][/av_image]
4 – Postprodukcija – Renderi koje izvezete iz 3ds Max-a mogu izgledati dosta kvalitetno, međutim, uz par postprodukcijskih tehnika u Photoshop-u možete kreirati još realističnije i privlačnije rendere. Dodavanjem sitnih vizuelnih detalja kao što su lokalne korekcije boja, sloj noise-a na fotografiji, dubinska oštrina, sjaj i izoštravanje pojedinih objekata povećavamo realističnost rendera uvođenjem nepravilnosti u fotografiju. Kreiranjem ovih detalja u procesu postprodukcije unosimo neperfektnost zbog čega render sve više liči na pravu fotografiju.
5 – AB testiranje – kada kreirate balans svetla u 3d Max renderima definišite A i B render za lakše sagledavanje uticaja promenjenih uslova svetla na određene delove scene. Za još uspešnije AB testiranje koristite Override svih materijala scene da biste jasnije videli odnos toplog i gladnog svetla u različitim delovima rendera.
6 – Dobra organizacija resursa – kada preuzmete modele i teksture sa interneta potrudite se da ih odmah dobro organizujete i da im definišete nazive i lokacije na kojima ćete ih čuvati. Ovo će dosta umanjiti kasnije potencijalne probleme kod uvoza u 3ds Max a posebno je važno da resursi budu dobro organizovani i da ih 3ds Max može lako locirati kada je u pitanju renderovanje na render farmi.
7 – Koristite VRay Light lister – kod balansa svetla u 3ds Max scenama neophodno je selektovati desetine svetala i naizmenično eksperimentisati sa različitim vrednostima za jačinu i toplotu svetla. Selekcija svetala u popunjenim scenama može biti nezgodna zato je VRay Light lister zgodan alat. Osim što na kontrolnoj tabli izlistava sva svetla u sceni, preko njega možete de/aktivirati svetla, menjati toplotu, jačinu i vršiti selekciju svetala.
Autor: Milorad Tunić / Archviz Professional
